Skip to main content

Savremene teorije psihopatologije: Depresija

Autor: prof. dr Zdenka Novović

3.300,00 din
+
 

Studenti ostvaruju popust za grupnu kupovinu!

IZ PREDGOVORA

Ova knjiga je prvobitno trebalo da posluži kao udžbenik za studente master studija iz predmeta Savremene teorije psihopatologije. Vremenom je, međutim, prerasla u monografiju sa mnogo više informacija nego što je studentima neophodno, tako da se i namena rukopisa promenila. Uvidevši u kom pravcu ide rukopis, zaključila sam da je monografija koja okuplja brojne, većinom psihološke teorije depresije nešto što može biti zanimljivo studentima, istraživačima ovog poremećaja, ali i zainteresovanim čitaocima, kako psiholozima, tako i onima iz srodnih disciplina.

Depresija je u žiži naučne javnosti već od zvaničnih početaka psihopatologije, a bila je i pre toga. Otuda su pokušaji objašnjenja njenih uzroka, trajanja i vraćanja brojni. Neke teorije su zaboravljene, višestruko osporene i potisnute; neke su se preporodile uz pomoć nove terminologije i empirijskih nalaza. U svakom slučaju, niti je moguće niti bi bilo smisleno obuhvatiti sve pokušaje objašnjenja depresije.

...

Monografija je podeljena u celine koje bi trebalo da se odnose na različite segmente toka depresivnog poremećaja, od faktora rizika i vulnErabilnosti do relapsa i rekurenci. Međutim, bilo je teško držati se ove podele. Neke teorije su sveobuhvatnije u smislu da se njihove hipoteze odnose na više faza razvoja depresije, na primer Seligmanova ili Beckova. U slučaju ovih primera, teorije se pojavljuju u dva poglavlja, jednom u onom o vulnerabilnosti, a drugi put u poglavlju o okidačima i mehanizmima razvoja poremećaja. Neke teorije su u početku imale za cilj da objasne jedan segment toka, da bi se posle nekog vremena i istraživanja u tom smislu promenile i vezale za neki drugi, kao, na primer, pojedine teorije ruminacija ili kognitivne reaktivnosti, koje su od teorija
održavanja poremećaja kasnije proširene i na vulnerabilnost. Neki izuzeci u odnosu na kriterijum toka poremećaja napravljeni su i da se ne bi razbijala celina koja je nastala na osnovu nekog drugog kriterijuma, na primer kognitivne i biološke teorije odnose se ponekad na vulnerabilnost, a neka istraživanja podržavaju i drugačije mesto u kauzalnom lancu. Uprkos ovim preprekama, činilo mi se da je ova podela najsmislenija i najkorisnija onima koji se još uvek upoznaju sa ovom tematikom jer im omogućava da jasnije razgraniče u kom momentu tokom razvoja depresije koji psihološki mehanizam može odigrati značajniju ulogu.

Uz glavni tekst, u monografiju su ubačeni uokvireni komentari u kojima su obrađene teme koje su namenjene najznatiželjnijim čitaocima, zatim obrazloženja i definicije termina i pojmova koji su možda manje poznati, primeri istraživačkih metoda i drugi tekstovi. Funkcija ovih „okvira” bila je da se ne opterećuje glavni tekst nekim specifičnijim informacijama, da se čitalac podseti nekih činjenica o kojima je davno učio i, na kraju, da tekst bude malo zanimljiviji.

 

Pregledajte delove knjige on-line (PDF format):

Sadržaj Poglavlje

Godina: januar, 2023. Izdanje: 1.
ISBN: 978-86-89745-73-3 Format: 16,6 x 24 cm
Povez: Tvrdi Broj stranica: 192
Kategorija: Monografija Izdavač: Sinapsa edicije 

 

Dr Zdenka Novović je profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek za psihologiju. Predaje nekoliko kurseva u vezi sa psihologijom mentalnih poremećaja i teorijama mentalnih poremećaja, kao i kurs o projektivnim tehnikama. Pre akademske karijere radila je jedanaest godina na Klinici za psihijatriju u Novom Sadu, a specijalizirala je Medicinsku psihologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Autor je ili koautor brojnih članaka u domaćim i stranim časopisima i usmenih saopštenja na domaćim i međunarodnim skupovima, najviše na temu psiholoških karakteristika depresije, anksioznih i drugih poremećaja, kao i psihometrijskih karakteristika i provera kliničkih i istraživačkih instrumenata. Objavila je knjigu na temu odnosa depresije i anksioznosti i priručnik iz Rorschachovog testa mrlja. Takođe, učestvovala je u srpskoj standardizaciji poznatih inostranih skala za merenje depresivnosti i anksioznosti (BDI i STAI). Autor je ili koautor testa za procenu spremnosti dece za polazak u školu, te adolescentnih psihopatoloških simptoma i sindroma, a bila je i koeditor zbirke skala domaćih autora za merenje različitih psiholoških i psihopatoloških fenomena. Sama je doprinela ovoj zbirci sa nekoliko skala za merenje depresije i skalom psihopatije.

Ceo tekst pokazuje koliko duboko i sveobuhvatno autorka poznaje materiju o kojoj piše i kako nâs, čitaoce, lako uči novim pojmovima, otvara nove poglede na neke aspekte teme koju obrađuje i zavodi nas pitkim i lakim pisanjem, a u osnovi radi se o opsežnoj, nerazjašnjenoj, komplikovanoj tematici. Možda baš zbog ovog poslednjeg, načina na koji profesorka Novović pristupa problematici kojom se bavi u svojoj monografiji, ovo štivo zaslužuje svu našu pažnju i preporuke jer čitajući postajemo bogatiji za nova znanja, izvanredno sistematizovana i detaljno predstavljena.

Prof. dr Aleksandra Nedić

Na osnovu saznanja, u našoj sredini ne postoji naučna publikacija kojom je u ovom obimu na naučno relevantan način obrađena tematika kojom se bavi autorka, prof. Zdenka Novović, pre svega iz domena psiholoških teorija depresivnog poremećaja. Zbog toga sam mišljenja da ova monografija predstavlja izuzetno korisnu i dragocenu naučno-nastavnu literaturu. Teorijski značaj rada ogleda se, pre svega, u integraciji dominantnih, aktuelnih konceptualnih modela etiologije i progresije depresivnog poremećaja, što nedostaje kako stručnoj, tako i široj čitalačkoj javnosti.

Prof. dr Olivera Vuković

Ono što ostaje kao najdublji utisak nakon pročitanog teksta jeste da je postignut gotovo enciklopedijski pristup problemu depresivnog poremećaja. Ne postoji nijedna značajna naučna činjenica, niti ozbiljnija teorija depresivnog poremećaja, a da nije prikazana i analizirana u knjizi. Pri tome, autorka je demonstrirala izuzetnu kompetentnost i sposobnost za naučnu analizu iznetih činjenica i teorija. Takođe, posebno priznanje moramo odati autorki za trud da se tekst približi i pojasni čitaocu, što ona postiže didaktičkim pomagalima – ilustracijama i primerima.

Prof. dr Mikloš Biro