GODINA KONSTRUKCIJE: 1947.
IZDAVAČ: Naklada Slap, Zagreb, 2006.

DAT za profesionalno usmeravanje i selekciju je baterija testova namenjena proceni sedam različitih vrsta sposobnosti koje su povezane s uspehom u različitim područjima rada i mogu biti od pomoći učenicima prilikom definisanja profesionalnih ciljeva.

Moguće ga je primeniti na različite načine u selekciji i proceni zaposlenih, u profesionalnom usmeravanju i u istraživanjima. Najšira praktična primena ovog testa je u selekciji inženjera, naučnika, tehničara ili mehaničara.

DAT za profesionalno usmeravanje i selekciju može se upotrebiti zajedno s Inventarom profesionalnih interesa za profesionalno usmeravanje (CII za profesionalno usmeravanje), i na taj način pruža kombinovanu procenu interesa i sposobnosti povezanih s potencijalnim zanimanjima ili obrazovnim razvojem.

DAT za profesionalno usmeravanje i selekciju sastoji se od istih 7 subtestova kao i DAT za učenike osnovnih škola, jedina razlika je u težini zadataka.

Subtestovi su sledeći:

1. Test verbalnog rasuđivanja (40 zadataka, 25 minuta)
2. Test numeričkog rasuđivanja (40 zadataka, 30 minuta)
3. Test apstraktnog rasuđivanja (40 zadataka, 20 minuta)
4. Test perceptivne brzine i točnosti (2 dela po 100 zadataka, 3 minuta za svaki deo)
5. Test mehaničkog rasuđivanje (60 zadataka, 25 minuta)
6. Test prostornih odnosa (50 zadataka, 25 minuta)
7. Test gramatike i pravopisa (40 zadataka, 15 minuta)

DAT za profesionalno usmeravanje i selekciju uključuje i test za uvežbavanje, koji daje opšte informacije i savete u vezi s odgovaranjem na testove, kao i posebne primere i pitanja za uvežbavanje, čime se smanjuju varijacije u testovnim rezultatima i prirodi različitih vrsta zadataka koji se nalaze u testu. Svaki test može se primeniti i odvojeno od ostalih, jedino se za Test perceptivne brzine i tačnosti to ne preporučuje.

DAT rezultati uključuju rezultate za svaki test i za obrazovnu sposobnost (kombinacija verbalnog i numeričkog rasuđivanja) i predstavljaju meru ispitanikovih sposobnosti učenja različitih studijskih predmeta, njegovih mogućnosti da se koristi nekim treningom za određeni posao ali i za osnovu za predviđanje uspeha u nekom poslu.

Hrvatska standardizacija uključivala je uzorak od 822 učenika (338 mladića i 484 devojaka) završnih razreda srednjih škola iz svih regiona Hrvatske. Obuhvaćene su gimnazije, četvorogodišnje strukovne škole i trogodišnje strukovne škole.